Институт за општу и физичку хемију основан је у оквиру Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), који је основала Влада Србије 1961. године.
Академик Миленко Шушић,
оснивач ИОФХ Најпре је Катедра за општу и физичку хемију настала заједничким радом ИХТМ групе за физичку хемију, коју је водио академик Миленко Шушић, професор Групе за физичку хемију ПМФ-а у Београду и групе за општу хемију и аналитичку хемију на Универзитету у Београду.
Касније је формиран Институт за општу и физичку хемију (ИОФХ) спајањем Катедре за општу и физичку хемију и Катедре за физичку хемију плазме. Оснивач и први директор ИОФХ био је академик Миленко Шушић. Од 1982. до 1990. Институт за општу и физичку хемију био је у саставу Института за физику, а од 1990. године постао је самостални Институт за општу и физичку хемију.
Професор Душан Вучелић,
координатор научних истраживања ИОФХ до 20001991. године ИОФХ је регистрован као Холдинг компанија Института за општу и физичку хемију. Одлуком Владе Србије 2005. године ИОФХ Холдинг постаје Институт за општу и физичку хемију, акредитован при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије, као истраживачко-развојни институт од општег интереса у области природних и математичке науке. Од свог оснивања, ИОФХ се бави основним, примењеним и развојним истраживањима у физичкој хемији, са фокусом на граничне феномене чврстог стања и флуида, термичке анализе, физичке хемије топљења и електрохемије сложених једињења. На ИОФХ су урађене бројне дипломске и магистарске тезе и докторске дисертације. Сарадници ИОФХ су стечена знања кроз основна истраживања успешно применили на решавање многих проблема који су се јављали у различитим производним процесима, као и кроз нове технологије и производе које су развили.
Списак технолошких решења и производа који је резултат примењених истраживања спроведених у ИОФХ је дугачак: танталски кондензатори са чврстим електролитом, филтери различите финоће за пречишћавање флуида, филтери за пречишћавање расхладних течности, аутоматске саморегенеративне станице за сушење и пречишћавање компримованих гасова, аутоматски саморегенеративни уређај за сушење флуида, гас и уређај за мерење температуре, 17 решења о увођењу у наоружање ЈНА, производња воденог стакла, производња зеолита у праху, производња зрнастих зеолита, производња белих пунила, производња детерџената и компакт. детерџенти са зеолитом, сушење пивског квасца, Дијабетес 2 (препарат за регулисање нивоа шећера и холестерола у крви).
Сва ова технолошка решења и производи су примењени у индустрији што је довело до повећања комерцијалног извоза роба бивше Југославије. Под руководством проф. Душана Вучелића, Инжењерски одсек ИГПЦ је израдио пројекте за производњу зеолитског детерџента. На основу ових пројеката изграђено је неколико производних погона. Једна од ових фабрика постала је највећи произвођач зеолитског детерџента на свету. На пример, у Бирач-Зворник је изграђена фабрика воденог стакла, зеолита у праху, гранулираних зеолита и белих пунила, у Талину је изграђена фабрика воденог стакла и зеолита у праху, а технологија производње зеолита се користи и у фабрици зеолита Мира, Мира, Италија. Зеолит из зворничког Бирача, произведен по ИГПЦ технологији, био је најбољи извозни производ бивше Југославије крајем осамдесетих година прошлог века. Фабрика у Зворнику је у то време снабдевала око 50% европског тржишта и око 30% светског тржишта зеолита.